Lisica je takođe prisutna u lovištu "Homolje". Visoka je od 30 cm do 40 cm a dugačka do 130 cm, od čega na rep otpada oko 40 cm. Boja lisice je crvenkasta sa tamnim nijansama. Od starih lovaca se može čuti da se nijanse lisičijeg krzna formiraju u zavisnosti od staništa, tako da razlikujemo tri nijanse: crvenu ili žućkastocrvenu, mrku (ugljarka) i krstašicu, koja na leđima ima tamniju boju dlake u obliku krsta. Lisica se pari krajem januara i početkom februara i nosi oko 64 dana, posle čega koti od 3 do 9 mladih. Lisičići su slepi petnaestak dana i za to vreme lisica ne napušta jazbinu, već mužjak donosi hranu. Za vreme negovanja mladih par lisica napravi veliku štetu u lovištu. Hrana lisice je raznovrsna. Jede svu sitnu divljač, čak i mladunčad srna, žabe, skakavce, miševe, guštere i razne insekte. Od biljne hrane jedu kupine, maline, grožđe, jagode i svo ostalo voće do koga mogu da dođu. Lisica ima izuzetno razvijeni čulo mirisa i sluha. Vid joj je takođe izuzetno dobar. Lisica svoje stanište nalazi i tamo gde postoje makar minimalni uslovi za preživljavanje. Kao izuzetno prilagodljiva vrsta, lisica se poslednjih godina naseljava i u gradove, po periferiji. U prirodi lisica živi po jamama, koje sama iskopa ili u jami iz koje je prethodno isterala jazavca. Zabeleženi su i slučajevi kada lisica i jazavac dele istu jazbinu samo imaju različite ulaze. Lisica je izuzetno velika štetočina u lovištu. Posebno velike štete nanosi lovištima koja imaju veliki broj pernate divljači. Iz tih razloga je izuzetno bitno lisicu loviti i njenu populaciju držati u granicama prihvatljivog. U Homolju se lisica lovi tradicionalno – goničima. Određen broj lovaca lisicu lovi vabljenjem i na doček na mrciništu. Lov lisice goničima je jedan od najlepših, ako ne i najlepši lov. Za to postoji više razloga ali jedan je osnovni, a to je pesma pasa goniča za vreme gonjenja lisice. Lovci iz ravničarskih lovišta koji nisu bili u prilici da slušaju pesmu goniča ostaće uskraćeni za jedan izuzetan doživljaj koji takav lov pruža. Uostalom, zar lovci u Engleskoj nisu lov lisice goničima, u kome ih lovci prate na konjima, uzdigli na nivo kultnih radnji. Tokom tridesetih godina prošlog veka cena lisičijeg krzna bila je u protivvrednosti tri ovce. Lovci Homolja su u to vreme bili u stanju da lisičiji trag prate i po više dana da bi je odstrelili. Takođe, cena pasa goniča koji su gonili lisicu bila je iz tih razloga basnoslovna. Braća Miladin i Miloš Živković iz Suvog Dola (jedni su od najstarijih živih lovaca, rođeni 1915. godine), pričaju kako su svojevremeno, kada je cena lisičije kože bila visoka tridesetih godina prošlog veka, kosili pod nadnicu mesec dana i od zarađenog novca kupili kera lisičara. Kako im novac od nadnica nije bio dovoljan, prodali su i jedan pištolj. Preračunata vrednost tog kera na današnje vreme bila bi oko 1.000 evra!
|